Uvijek pričamo o ženama i svemu što su prošle na porodu, da se razumijemo, sve žene su lavice i kraljice kroz što sve prođu na porodu, ali ovaj post će biti usmjeren na muževe/dečke.
Naša priča kreće u noći 15.02.2019. kada sam usred noći osjetila bol kao kad trebam procuriti i curenje. Otišla sam na wc i rekla mužu( koji je spavao ): “krvarim”. U sekundi se stvorio pored mene sav u panici ( i dan danas ne znam kako se tako brzo stvorio pored mene haha ), a ja mrtva ladna: ” Sve je oke, to je krvavi iscjedak, možemo u bolnicu”.
Ne moram vam pričati kako je vozio prema bolnici bez obzira što nije bilo kera na ulici ( pola 3 ujutro ), ali kako je on sebe tješio: ” vidiš da ne vozim brzo, smiren sam”. ( sve je bio osim smiren )
Da ne pišem sad previše o sebi kad smo stigli u bolnicu, primili su me ( moja prijateljica je primalja i bila je u pripravnosti na naš poziv ), legica me odvela gore na odjel i pripremila. Zbog krvarenja koje nije stalo ( nisu znali koji je razlog krvarenja ) poslali su me u rađaonu u 10h. Filip mi je odmah rekao kad sam ostala trudna kako ne želi ići samnom u rađaonu jer neće moći podnijeti to sve, što je po meni oke jer mi samo treba on još takav u rađaoni i da se za njega moram brinuti 🙂
Bio je to petak, kako me muž ostavio u bolnici otišao je u svoju birtiju ( radio je tamo i zvao gazdu da zajedno otvore birtiju ) i lagano krenuo s rakijom. Slao mi je slike kako kreće s prvom rakijom, a faca na slici, ne mogu vam opisati tu facu. Sreća, strah, zbunjenost, iščekivanje…sve u jednom na toj slici.
Moja primalja Sanja je bila u kontaktu s njim otkako me ostavio u bolnici. To jutro je odmah nazvao svog kuma i rekao da ne ide na posao i da dolazi u birtiju jer će mu se uskoro roditi kćer Iva. Polako se sve više ljudi okupljalo, do tolikog broja da ni sam ne zna kako je toliko ljudi stalno u tako mali prostor ( više od 60 ljudi je bilo, a prostor je za 30 ljudi hah ).
Kako su krenuli piti u 7h ujutro, već u 11h je krenulo prvo trežnjenje, lagane šetnje promenadom haha. Mene su odveli u rađaonu u 10h, probušili mi vodenjak i krenulo je sve, ali toliko polako da je Filip već u podne zvao moju primalju Sanju: “jel rodila, pa dva sata je već prošlo? ”
E moj Filipe, nisi ti te sreće, a bome ni ja. Drugi poziv dolazi u 14h, pa u 18h…sad je već krenila panika, strah, drugo trežnjenje je davno prošlo, peru ga emocije… Dok su ljudi unutra feštali i cugali, on je izašao van ispred kafića i sjedio na hladnoći u trenerci…sve mu se skupilo. Samo da njegova Sara i Iva budu dobro.
Nakon 11h dripa nisam se uspjela otvoriti do kraja i morala sam na carski. Sanja je nazvala FIlipa i moju sveki i rekla im da me vode na carski…e tu se tek uplašio, sjeli su u auto i pravac bolnica. Moja mama inače ne pije alkohol i feštati će tek kad sve bude gotovo, samo je čekala poziv da je sve dobro prošlo i da sam rodila. Njoj su također javili da idem na carski pa je i ona sjela u auto i pravac u bolnicu.
Iva se rodila u 21:07h i kad su je sredili odveli su je Filipu. Ni sam mi nije mogao ispričati kakve emocije su ga tada obuzele, ali šećer dolazi na kraju. Kad su mene vodili na intenzivnu zaustavili su se na minutu samo da me pozdrave i tu se moj Filip raspao na komadiće. Rekao mi je ovako: ” Kad sam te vidio na krevetu onako umornu i izmučenu, a ti me pogledaš i nasmiješ mi se najljepšim osmijehom, raspao sam se, suze su same krenule…”
Nisam se nadala da će se toliko rasplakati, grlio me i ljubio, nije mogao prestati. Tada sam mislila da plače jer je držao Ivu u naručju pa se raspekmezio, ali poslije sam saznala da se rasplakao kad je mene vidio.
Fešta se nastavila do jutra, a on kad se vratio iz bolnice u kafić više nije imao snage za ništa. Sada kada je sve bilo gotovo, opustio se, adrenalin je popustio i umor ga je svladao. Ne moram vam reći kolika cifra je bila u pitanju s obzirom da je fešta trajala dva dana, razbit sam ga htjela. Gazda kafića kaže da ovakvu feštu još nikad nisu imali, s toliko puno ljudi, nije ni znao da mu može toliko ljudi odjednom biti u kafiću hahah.
Za drugi porod je bio spremniji i nije krenio feštati dok sve nije bilo gotovo, a i Šimun se rodio za vrijeme korone pa nisu mogli u kafiće. Šimun me jako zezao zadnjih mjesec dana, imala sam stalno lažne trudove. Cijelu noć ne spavam jer si mislim to je to, idemo u bolnicu i pred jutro se sve smiri, ludila sam.
29.03.2021. u zoru smo krenuli za bolnicu jer su trudovi i dalje bili prisutni, to je toooo, dolazi nam Šimun. E, malo sutra, trudovi se smirili, mene poslali na odjel. Cijeli dan i noć sam imala nepravilne trudove pa se normaliziraju i budu svakih 5 minuta pa se opet smire i tako u krug. Šimun je rođen 30.03.2021. u 12:57h carskim rezom.
Filip je napravio feštu na terasi ispred svoje birtije, ali nije to bilo to. Korona je bila, nema okupljanja, grljenja, gužve…Lijepo im je bilo, ali nitko se nije mogao opustiti do kraja. Svi koji su bili na fešti kod Ive i danas pričaju kako im je bilo super, još samo da sam malo ranije rodila hahah. Pazi ti njih, njima je bilo teško jer su se morali trijezniti 3 puta, a ne meni…pih.
Ovdje sam prenijela mali dio onoga što su meni pričali, a sam Filip zna kako je on preživio porode i kako se osjećao tada. Ono što vam ja mogu reći je da je Filip najbolji tata i da ga njegovi pilići obožavaju, nema veće sreće kada tata dolazi s posla. Do idućeg posta, doviđorno 🙂
